Jane Doe's Cafe

Couldn't Help but Wonder... Da li je potreba za fejkom unutrasnje nezadovoljstvo preneseno stvaran svet?

U jednom momentu (koji je prilicno dugo trajao) sam mislila da zena treba da bude The Stepford Wife. Uvek su se takve udavale, imale “10 malih deca” i srecno se kreveljile na svadbama kod rodbine pored muskaraca koji posle 11:00(pm) idu u grad da jebu maloletnice. Jer su im objasnili da su opaki frajeri. I punoletnicama i maloletnicama.

Imam i traume iz mladjih dana na tu temu, zbog nemogucnosti da odfekujem.

Ali za njih kazu da su “bas dobre”. Mozda treba da se pravim srecna kad me se u 10 posalje kuci, cinilo se da je recept za uspesnu vezu da ga pustis da radi sta hoce a ti samo budi super i nemoj slucajno da prigovoris. I do 10 da si se pravila da se najludje provodis, al’ eto ide ti se kuci naprasno. Usput se pravi da si ti ustvari i htela dides samo te zadrzavaju. Jebote, mnogo je. Ni redosled srecnih okolnosti ne merem zapamtiti.

Al’ kako cu se udati kad ne znam da fejkujem? Dok nisam shvatila da ne moram. I vise mi je stalo kad lepo ne moram. Da fejkujem, ne da se ne udam. To vec ne mogu. I ne fejkujem.

 Fasciniraju me zene bez hormona. I muskarci bez, jebiga opsovacu, penisa (isto sto i kurac, samo manje prim.aut.). Garant mogu i sami sebe da oplode sve tako super smi(o)reni i zadovoljni. I super su sa svima. To isto moras, nema veze sto ti nije dan.

A onda sam shvatila da ne bi mogla da budem srecna ni dok se neko pravi srecan, bas tu u tom trenutku, pored mene, a nije.

I onda sam shvatila da je sve u redu i ako nismo sVe_5_ludilo srecni jedan dan. Ili dva, svako po jedan zarad ravnopravnosti, ja sam emancipovana pa ima i on svoja prava. A imamo i hormone i kurac (isto sto i penis, samo vece prim.aut.).

I srecna sam sto nismo srecni ako nije tura da budemo bas danas. Antifake rules.

Kad upalite TV imate priliku videti sve voditeljke ove nesretne drzave (i susednih) sa svojim “hocu, bas hocu, jako dobro da se udam pa sam nekim cudom iznudila da mi daju autorsku emisiju, il’ bar vremensku prognozu da najavim” emisijama.

Ako mudro izbegavate takve emisije vestim manevrom daljinskim upravljacem moze vam se desiti da kupite novine i procitate po koju kolumnu. Ako ste kupili “zenske novine” veca je verovatnoca da ce tekstova koji govore ni o cemu, osim o tome kako im je autorka super, biti vise. Ona kuva (sve neka specijalna jela), cita, ima gomile drugarica kojima resava probleme i gomile muskaraca koji joj pred pragom cekaju na prijem, ali ona trazi ono nesto. Jer zna da kuva i da cita pa je posebna.

Sve cesce je moguce potpuno bezazleno da naletite na neku budalu koja ce vas zlostavljati pricom kako je super i luda. Od kada je IN biti lud?

Posto ne pisem za novine (pu majku mu), a nesto me nema ni na TV-u, za svoj self PR koristicu net. Ne mali broj ljudi to vec naveliko cini.

Okacicu, za pocetak, svoje sise i dupe na net. Ocekujem laskavo-lascivne komentare na zadatu temu. Mozda neko zapazi te blagodeti koje nudim, mozda s’ i udam. Posle cu da smaram ljude kako mi svi komentarisu slike, spopadaju me frajeri na netu, skromna kakva jesam (mis’im bas kazu da imam super dupe nisam izmislila). I bez imalo kompleksa.

Mogla bih, da bi moj profil sto bombasticniji bio, i da obavestim svet da sam luda, ono, pijem pivo, idem u grad i to. Kad okacim sliku na kojoj se kreveljim ili sam opet u kompromitujucoj pozi napisacu ispod: “jeeeboteee al’sam ja luda”, kao cudom se, sama sebi, sa prikrivenim ponosom, cudim, ima l’ ko ludji kao da pitam. Na slici kao, al’ skontace internet zivalj da sam luda vazda. Mozda neko pozeli da se druzi sa mnom pa cu onda imati mnogo, mnogo prijatelja sa kojima cu se druziti  jer sam super kul.

Da bih jos malo radila na sebi, na netu, pretenciozno cu isticati ono cime se bavim (ili ne bavim ali sam videla kako to izgleda, na TV-u u serijama). Ako je mogla Keri Bredso da prica naokolo da je pisac bez ijedne izdate knjige (osim one jedne koju je izdala tek u 5-om serijalu), mogu i ja. Jednom sam glumila u predstavi, kontam da bi bilo lepo da kazem svetu da sam glumica u pokusaju. To bas super zvuci, podsvesno ce da misle da sam lepa.

I jednu pesmu i text ili su mi novine objavile pa kontam da kazem i da sam pisac, iliti pesnikinja. Samo sam trenutno u stvaralackoj krizi. I to super zvuci, podsvesno ce da misle da sam produhovljena. Umetnica.

I stosta cu jos uciniti u cilju predstavljanja svog wannabe ja.

Samo ce oni koji me poznaju u nevirtualnom (da ne kazem stvarnom) svetu svesno misliti da sam kompletan idiot i cudom se cuditi kako to nisu ranije primetili. Neki od njih ce samo virtualno potvrditi svoje nevirtualne slutnje o mom kretenizmu.

Ali ja ionako necu biti toga svesna, zivecu u virtulanom svetu i u svojoj glavi kao najkul od svih super kulova. One Crazy Mutherfucker.